ДОБРИЛА СМИЉАНИЋ - визионарка која је свакодневну вештину претворила у високу моду

Свака историјска епоха има свој израз, свој начин кретања и своје велике људе, који својим деловањем остављају трајни траг, како у свести својих савременика, тако и у историјском памћењу. Прича о Добрили Смиљанић уствари  је историја у малом једног времена и простора који су јој као појединцу дати. Њени лични успони, падови, прегнућа, ентузијазам или подвиг, заправо верно осликавају дух времена и друштвене околности у којима је живела и стварала, обликујући неку нову стварност. Кроз њену интимну причу може се објаснити цео један историјски контекст и менталитет овог златиборског простора.

Њена прича почиње шездесетих година прошлог века у забаченом и беспутном селу међу златиборским брдима, у селу Сирогојну, у једној  сиромашној средини у којој је владао строги традиционални и патријархални модел породице са изразитом дискриминацијом жене и вековима устаљеним нормама понашања. Игром случаја у Сирогојно долази  једна храбра, образована жена, спремна да из основа промени свет, Добрила Васиљевић Смиљанић, која је припадала првој образованој генерацији туристичких радника Србије.

Добрила је далеко гледала и добро расуђивала. Она ће снагом своје воље, упорношћу, амбицијом, ентузијазмом и свакако  својим изузетним талентом успети да превазиђе  патријархалне обрасце и стереотипе и  омогућити многим златиборским женама да освоје  нове просторе, позиције и могућности. То ће бити својеврсна еманципација жена упркос великом отпору конзервативног српског села, у коме се и даље инсистирало на  патријархалној улози жене.  Женама Сирогојна и околних села Добрила је била својеврсни светионик. Понудила им је један  модел као узор  понашања, образовала их, саветовала. Трудила  се да им пренесе  знања о хигијени, исхрани, васпитању деце,  лепом понашању, да им  помогне да обезбеде достојанствен живот за себе и своју породицу, омогућивши им да кроз свој традиционални рад — плетење — постану економски независне. Волела их је и са посебним уважењем односила се према њима.

Увела их је у сасвим нов свет, свет привређивања. Почеле су да зарађују, да школују децу, да граде нове куће, да се смеју на неки други начин, да стичу поверење у сопствене способности, веру у сопствену вредност, што је утицало да се и њихови супружници, упркос првобитном неразумевању, према њима почну односити са уважењем. Све се променило. И оне су знале  коме треба да буду захвалне.

Добрила Смиљанић ће својим сензибилитетом и визионарским инстинктом организовати 2000 златиборских плетиља, које ће по њеним нацртима стварати уметност, која ће постати део светског гламура. Враћајући им понос на њихово наслеђе, Добрила је алхемијски претварала свакодневне вештине у високу моду. Она је створила бренд којим ће бити очарана светска елита и који ће понети енглеска краљица Елизабета II, Ненси Реган, Јованка Броз, Раиса Горбачова, Барбара Буш, Софија Лорен, Џули Никсон, Лив Улман... То је било невероватно  достигнуће.

Добрила је довела свет у ово село, које  постаје место окупљања државника, уметника, писаца, научника... Модне ревије, изложбе, концерти, ликовне колоније, књижевне вечери, позоришне представе, предавања, научни скупови били су свакодневница овог живог златиборског села. Истовремено, Добрила је одвела у свет скромне, ненаметљиве златиборске плетиље, које су путовале по сајмовима, изложбама, и са најпознатијим југословенским манекенкама са осмехом корачале пистом, уз музику златиборског трубачког оркестра.  Добрила је са овим храбрим женама стилизовала плетени џемпер, који је престао да буде само одевни предмет, постао носећа уметност и стигао до најпрестижнијих излога светских метропола.

Добрилу Смиљанић сам упознала када је почетком једног изузетно топлог, непредвидивог и изазовног лета 2003. године, грациозно и достојанствено ушетала у моју канцеларију у Музеју Старо село у Сирогојну, и постала мој први сарадник. Видела сам једну аутентичну и ретку личност, мирну али снажну присутност, потребу да се храбро живи и остане у својој унутрашњој стварној природи.  Зрачила је храброшћу да и даље мења свет.  Водиле смо дуге, озбиљне и инспиративне, понекад деликатне разговоре, након чега ми је постало јасно да је само једна тако особена личност са изразитом визијом и вулканском снагом могла да трансформише читав један простор, и успе, не само да сачува традицију већ да је учини модерном и глобално препознатљивом, и коначно, да  изведе Српску сеоску револуцију са плетећим иглама.

Све што је чинила одисало је отменошћу и трајношћу дубоких корена. Њена племенита мисија, трудољубивост и мудре поруке које је остављала савременицима  одјекују у будућности и колективном памћењу, настављајући да трајно обликују свест о значају посвећености општем добру.

Снежана Ђенић, историчар и музејски сарадник