Када се говори о културно-историјском наслеђу Златибора, пажњу најчешће привлаче цркве, традиционалне брвнаре и стара сеоска домаћинства. Ипак, златиборски крај чува и архитектонске примере који одступају од ових познатих образаца. Један од њих је дворац Шопаловића, смештен у Мачкату, на путу између Ужица и Златибора.
Његов настанак везује се за Ратка Шопаловића, учесника Балканских ратова и Првог светског рата, који је након рањавања на Кајмакчалану остао без вида. Упркос тешким последицама рата, Шопаловић је одлучио да у свом родном месту подигне грађевину какву је раније видео у Грчкој.
Изградња дворца почела је 1927. године, када је Шопаловић обезбедио средства за остварење своје замисли. Према доступним сведочењима, на изградњи су радили вешти мајстори из Дубровника, користећи камен из локалног каменолома.
Здање се издвојило монументалношћу и изгледом неуобичајеним за сеоску средину. Са три куле, балконима, каменим стубовима и више од 20 просторија, дворац је постао један од најупечатљивијих архитектонских детаља Мачката. Градња је трајала око девет година, а кућа је завршена тридесетих година 20. века.
Дворац није значајан само због димензија и изгледа. Он сведочи и о времену у којем су појединачне породичне визије остављале трајан траг у простору, стварајући грађевине које су се разликовале од доминантног начина градње у свом окружењу.
Мачкат је широм Србије препознатљив по производњи сувомеснатих производа и јагњећем печењу, али његово наслеђе обухвата и друге слојеве локалне историје. Поред дворца Шопаловића, у селу се налази и црква Светог Илије, подигнута 1859. године, као и једна од најстаријих школа у златиборском крају.
Ови локалитети показују да се туристички потенцијал села не заснива искључиво на гастрономији. Архитектура, историја, традиција и приче о људима који су обележили прошлост места могу представљати додатни разлог за упознавање Мачката и његове околине.
Дворац Шопаловића посебно се издваја јер повезује локалну историју са архитектонским утицајима изван златиборског подручја. Његова необична појава у сеоском амбијенту отвара могућност за шире представљање градитељског наслеђа Златибора, које превазилази најпознатије туристичке атракције.
Дворац данас носи трагове времена и потребу за адекватном заштитом и очувањем. Његова вредност није само у спољашњем изгледу већ и у историји настанка, повезаности са локалном заједницом и чињеници да представља редак пример оваквог градитељског подухвата у овом делу Србије.
Очување и представљање оваквих места доприноси бољем разумевању локалне прошлости и отвара простор за развој културно-историјских садржаја у туристичкој понуди Златибора.
Прича о дворцу Шопаловића зато је и подсећање да се наслеђе планине не налази само на њеним најпосећенијим тачкама. Део њеног идентитета чувају и села, њихове грађевине и трагови људи који су својим животом и делом оставили необичан печат у простору.
Oвде вас на једном месту очекују подаци из јавне управе и водича за туристе. Сајт обједињује Управни део и Доживите Златибор.
