На Златибору, у насељу 25. мај, налази се кућа која се не уклапа у уобичајену представу о планинској архитектури. Са својим кулама, дрвеним елементима, необичним детаљима и готово средњовековним изгледом, ово здање више подсећа на амбијент неке историјске приче него на класичну породичну кућу. Реч је о „Кули на Златибору“, некадашњем дому и атељеу једног од најаутентичнијих српских сликара 20. века – Милића од Мачве.
Овај објекат није настао према типском архитектонском пројекту, нити је замишљен само као место за становање. Његов творац желео је да створи простор који ће одражавати његов унутрашњи свет, уметничку филозофију и фасцинацију српском историјом и средњовековним градитељством. Зато је и сама кућа постала својеврсно уметничко дело, можда једно од најнеобичнијих које се може видети на Златибору.
Милић Станковић (1934–2000), познатији као Милић од Мачве, био је сликар, вајар и писац, чије је стваралаштво оставило препознатљив траг у српској уметности. Рођен је у Белотићу, у Мачви, а дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду 1959. године.
Његово сликарство препознатљиво је по снажној симболици, историјским мотивима, необичним композицијама и споју стварног и имагинарног. У његовим делима често се сусрећу средњовековна Србија, митологија, религијски мотиви и свет уметникове маште. Управо та посебна комбинација историјског и надреалног учинила га је јединственим међу уметницима свог времена.
Међутим, Милићев стваралачки израз није био ограничен само на слике. Његово интересовање за архитектуру и градитељство добило је посебан облик управо на Златибору, где је током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века градио свој дом и атеље.
За њега кућа није била само грађевина. Била је простор у којем је могао да материјализује идеје које је иначе преносио на платно.
Оно што „Кулу на Златибору“ чини посебном јесте њена архитектура. Према замисли самог Милића, објекат представља необичан спој традиционалне дрвене градње и елемената инспирисаних средњовековним српским утврђењима, манастирским кулама и пирговима.
У архитектонској целини смењују се дрвени и зидани елементи, куле, стубови и колонаде које повезују различите делове комплекса. Посебно је занимљива капија која симболично уводи посетиоце у двориште, стварајући утисак уласка у неки други простор и време.
Није случајно што је уметник објекту дао назив „Кула на Златибору“. Његова фасцинација средњовековном архитектуром, историјом и традицијом видљива је у читавом концепту грађевине.
Занимљиво је и то што је велики део куће градио сам Милић, уз помоћ мајстора и пријатеља. Због тога се она не може посматрати само као дело архитекте или градитеља, већ као ауторски пројекат у којем се уметник потписао готово на сваком кораку.
Управо ту лежи њена посебна вредност – архитектура није одвојена од уметности, већ је њен наставак другим средствима.
Када се говори о Милићу од Мачве, најчешће се прво помисли на његова сликарска дела. Ипак, „Кула на Златибору“ пружа другачију могућност да се упозна његова личност и начин размишљања.
За разлику од галерије у којој посматрамо завршена уметничка дела, овде је читав простор део уметничког израза. Од начина на који су обликовани објекти до симболике архитектонских елемената, кућа сведочи о човеку који није желео да уметност остане затворена у оквирима слике.
Она је уједно и сведочанство једног времена у којем су појединци имали храбрости да своје идеје реализују на потпуно другачији начин. У времену када су се градиле све бројније викендице и туристички објекти на планини, Милић је створио нешто што се ни данас не може лако упоредити са другим грађевинама на Златибору.
Његова веза са овом планином сачувана је и кроз сликарска дела. У Културном центру Златибора налази се стална поставка од шест његових слика, у власништву Општине Чајетина. Реч је о уљима на платну насталим између 1975. и 1997. године, која додатно сведоче о уметниковој повезаности са овим простором.
Након смрти уметника, кућа је прошла кроз период запуштености и пропадања. Ипак, њена прича добија нову прилику. Општина Чајетина је након вишегодишњих преговора откупила објекат од наследника Милића од Мачве, чиме су створени услови за његово очување и будућу обнову.
Додатни простор за развој комплекса обезбеђен је када је Михајло Јевремовић поклонио Општини Чајетина осам ари земљишта уз постојећи плац.
Према најављеним плановима, објекат би требало да буде реконструисан и добије нову културну намену. Идеја је да постане својеврсни музеј посвећен животу и стваралаштву Милића од Мачве, уз могућност организовања дигиталних изложби и других садржаја који би се периодично мењали.
Планом су обухваћени и изградња пратеће управне зграде, уређење паркинг простора и додатни садржаји за посетиоце. За реконструкцију и изградњу пратећих објеката, према израђеном предрачуну, потребно је око 17 милиона динара.
Како је истакао Дарко Ђуровић, директор Иновационог бизнис центра Златибор, посебна пажња биће посвећена очувању аутентичности објекта, јер је управо његова оригинална архитектура једна од највећих вредности овог локалитета. За пројекат су прибављене потребне дозволе и израђена пројектно-техничка документација, док се почетак реализације очекује након обезбеђивања финансијских средстава.
Важно је да будућа обнова сачува што више изворних елемената, јер би свака већа промена могла да наруши оно што ову кућу чини посебном – чињеницу да је она сама по себи део уметничког наслеђа.
„Кула на Златибору“ тако би могла да постане много више од још једне туристичке атракције. Њена обнова пружа прилику да се сачува необична прича о уметнику који је своју машту претворио у простор и оставио Златибору један сасвим другачији архитектонски печат.
Јер, нису све знаменитости места оне које се налазе на разгледницама. Неке од најзанимљивијих прича често чекају да их откријемо – баш као што је случај са кућом Милића од Мачве.
Oвде вас на једном месту очекују подаци из јавне управе и водича за туристе. Сајт обједињује Управни део и Доживите Златибор.
