Марина Буквић: „Златибор је мом сину вратио осмех, а мени веру да ништа није изгубљено“

Kада говори о свом животу, Марина Буквић данас не говори кроз призму гламура, иако је годинама живела између Њујорка, Париза и Барселоне, радећи за највеће модне куће и магазине света. Данас, њен живот је сведен на једну суштину — њеног сина Вука и Златибор, место које је, како каже, постало њихова животна основа.

„Почело је са Елите Модел Лоок такмичењем у Београду 1998. године. Тада сам ушла у свет моде“, присећа се Марина.

Након тога одлази у Ницу, где улази међу десет најбољих и добија уговор вредан 50.000 долара, са само 15 година.

Уследила је међународна каријера — Барселона, Париз, Њујорк.

„Радила сам кампање за Vichy, ROC, модне и козметичке брендове, за Elle, Harper’s Bazaar, Vogue. То је живот у покрету, стална путовања, снимања, дисциплине без граница.“

Kасније оснива и сопствену агенцију „Alur Models“ у Београду.

„Моделинг је озбиљан бизнис. Мораш да знаш да водиш себе као компанију. Нема романтике — само рад и одговорност.“

Али њен животни преокрет долази далеко од модне писте.

„Родила сам дете које је прве две године било потпуно здраво, напредно, весело. А онда се све променило. Дијагностикован му је аутизам. То је био тренутак када се мој живот преокренуо.“

О том периоду говори искрено, без задршке.

„Гледала сам како се мења, како губи говор и повлачи се у свој свет. То је нешто што заувек промени човека.“

Данас, њен син Вук има осам година.

„Зовем га Храбриша. Он је дете које напредује, корак по корак. А сваки тај корак нама значи огроман успех.“

Једну од кључних улога у њиховом животу има Златибор — средина коју Марина описује као спој природе, мира и ресурса који директно утичу на развој њеног детета.

Златибор пружа све што је потребно за његов развој. Чист ваздух, борове шуме, надморску висину, изворску воду, природно окружење без загађења и стреса. То нису само услови — то су фактори који се виде у његовом свакодневном напретку.“

Посебно наглашава ритам живота у природи.

„Ми ходамо, пењемо се на Торник, проводимо време напољу. Све је спорије, мирније, стабилније. Организам то препознаје.“

Велику разлику, како каже, чини и заједница.

„Вук је окружен љубављу. У предшколској установи у Чајетини његова интеграција је предивна — другари га прихватају, укључују у игру, он је део групе. Та природна прихваћеност деце је нешто што вас дубоко дирне као родитеља.“

Додаје да деца често боље разумеју њега него одрасли.

„Он се повезује на свој начин, али се повезује. Деца то осећају и не постављају препреке.“

Важан део њиховог живота је и кућа и камп у Жељинама, које води Удружење грађана „Мултиарт“ из Врбаса, место које је постало сигурна тачка за многе породице.

„Жељине су за нас простор подршке и разумевања. Тамо Вук има своју рутину, пријатеље, активности. То није само боравак — то је терапијски и животни простор.“

У Жељинама, деца бораве у природи, учествују у радионицама, друже се и развијају кроз свакодневне активности.

„Тамо се види колико природа, заједништво и слобода утичу на децу. Они се опуштају, отварају, напредују.“

Марина истиче да је управо комбинација Златибора и Жељина променила квалитет њиховог живота.

 „То је систем који функционише заједно — природа Златибора, локална заједница, Жељине, људи који помажу. Све то чини да Вук има стабилност и сигурност.“

Данас, она живи другачији живот него у свету моде — бави се туризмом и угоститељством, али у складу са потребама свог детета.

„Све сам прилагодила њему. И не жалим. Kада видите дете које напредује, то вам постаје једини критеријум успеха.“

На крају, њен закључак је једноставан, али снажан:

„Златибор за нас није само место. То је окружење које лечи, стабилизује и даје шансу. А уз љубав, природу и људе који разумеју — све постаје лакше.“