Када се говори о Хотелу Палисад, најчешће се говори о његовој дугој традицији, положају у самом срцу Златибора, препознатљивој архитектури и улози коју је деценијама имао у развоју туризма на планини. Ипак, иза хотелских врата крије се још једна прича - она која Палисад повезује са српском ликовном уметношћу.
Хотел је отворен 1965. године и временом је постао један од симбола златиборског туризма. Данас је његова посебност и у томе што се кроз његове холове и заједничке просторе не пролази само између рецепције, ресторана и соба, већ и између дела значајних представника српске уметности.
Уметничка колекција Хотела Палисад броји више од 200 вредних дела и обухвата радове неких од најзначајнијих имена српског сликарства. Међу уметницима чија се дела налазе у колекцији су Сава Шумановић, Надежда Петровић, Милан Коњовић, Петар Лубарда и Мило Милуновић, док се у ранијим представљањима колекције наводе и Стојан Аралица и Урош Предић.
На тај начин, простор који је првенствено намењен одмору постаје и место сусрета са различитим периодима и правцима српске модерне уметности.
Од импресионистичке сензибилности Надежде Петровић, преко снажног колорита Милана Коњовића, до дела Петра Лубарде и Саве Шумановића, колекција представља својеврсни пресек значајних токова домаћег сликарства. Сам хотел је описује као збирку која чува део српског модернизма и културног идентитета.
У томе и јесте посебност Палисада.
Овде уметност није издвојена у посебну музејску зграду нити је потребно планирати посебан обилазак како би се са њом сусрели. Слике су део хотелског амбијента и налазе се у просторима кроз које гости свакодневно пролазе.
Такав концепт приближава уметност публици на другачији начин. Посетилац можда није дошао на Златибор са намером да погледа изложбу, али се са делима великих уметника може сусрести током сасвим обичног хотелског дана.
Управо зато се Палисад представља и као својеврсна „жива галерија“ српског сликарства. Уметност овде није само експонат који се посматра из даљине, већ део простора у којем се борави, разговара, одмара и пролази.
Да ова збирка није занимљива само хотелским гостима показало се и раније.
Године 2016., део колекције представљен је на Сајму туризма у Београду, где је привукао велику пажњу посетилаца. Тада је истакнуто да је збирка садржала дела значајних уметника српске уметности 20. века, међу којима су били Сава Шумановић, Стојан Аралица, Петар Лубарда и Урош Предић.
Занимљиво је и да су, према тадашњем извештају РТС-а, људи понекад улазили у Палисад управо како би видели слике, чак и када нису били његови гости.
То можда најбоље показује колико необичан спој чине хотел и уметничка збирка: простор намењен туризму истовремено постаје место сусрета са културним наслеђем.
Прича о уметности само је један део шире историје Палисада.
Од отварања 1965. године хотел је пролазио кроз различите фазе развоја, прилагођавао се променама у туризму и модернизовао своју понуду, али је задржао препознатљиву везу са традицијом и амбијентом Златибора. Данас је управо спој наслеђа и савремених садржаја део његовог идентитета.
У тој причи посебно место заузима и уметничка колекција. Према историјату хотела, током 2010-их она је добила свој данашњи значај и хотелски холови су додатно обликовани као простор у којем уметничка дела постају саставни део амбијента.
Зато Палисад данас може да се посматра из више углова: као хотел са дугом традицијом, као део историје Златибора, али и као место на којем се туризам и култура сусрећу на веома непосредан начин.
Можда ће вам управо због тога следећа шетња кроз Палисад изгледати мало другачије.
Јер оно што на први поглед може изгледати као декорација хотелског ентеријера заправо је део много веће приче - приче о уметницима, времену у којем су стварали и наслеђу које је данас доступно и ван класичних галеријских простора.
Палисад зато није само место у којем се борави. То је и простор у којем се историја Златибора, хотелска традиција и српска уметност сусрећу под истим кровом.
Oвде вас на једном месту очекују подаци из јавне управе и водича за туристе. Сајт обједињује Управни део и Доживите Златибор.
