Када се данас говори о Златибору као месту за одмор, боравак у природи и бег од градске свакодневице, тешко је замислити да су људи на планину почели да долазе из сличних разлога још пре више од једног века.
Једна од првих ваздушних бања у Србији налазила се управо на Златибору.
Реч је о Рибници, месту које је још крајем 19. века почело да привлачи људе због чистог планинског ваздуха, пријатне климе и природног окружења. У време када савремени туристички садржаји готово да нису постојали, боравак у планини био је пре свега повезан са одмором, опоравком и потрагом за здравијим условима живота.
Прича о развоју Рибнице као ваздушне бање везује се за ужичког адвоката Алексу Поповића и његовог сина Владимира.
Након што је Владимир прележао тешку упалу плућа, његово здравствено стање остало је озбиљно нарушено. Лекари су, према тадашњим сведочењима, сматрали да му медицина више не може помоћи и препоручили су му боравак на чистом златиборском ваздуху.
Алекса Поповић је зато са сином дошао у Рибницу.
Породица је овде провела више од месец дана, а боравак у планинском окружењу, према сведочењу Алексе Поповића, донео је значајно побољшање.
Након извесног времена Владимир је поново могао без тегоба да трчи златиборским брежуљцима, а здравствени проблеми које је тада имао, према његовом оцу, више се нису враћали.
Ово искуство оставило је снажан утисак на Алексу Поповића и додатно га уверило у значај златиборског ваздуха и природних услова за боравак и опоравак.
Рибница, међутим, крајем 19. века није била спремна за већи број гостију.
Смештајних капацитета било је веома мало, а долазак људи који су желели да проведу дуже време на планини захтевао је стварање основних услова за боравак.
Уверен у благодети овог краја, Алекса Поповић подигао је у Рибници неколико дрвених кућа од борових брвана. Тиме је, на неки начин, поставио темеље даљем развоју овог места.
Његов пример убрзо су следили и други.
Почели су да се граде летњиковци, све више људи долазило је током летњих месеци, а Рибница је постепено добијала обрисе туристичког насеља.
Тако се око природних предности места почела развијати и туристичка понуда – процес који ће током наредних деценија постати један од важних делова развоја Златибора.
Колико је Рибница већ почетком 20. века била препозната као место погодно за одмор и боравак на чистом планинском ваздуху, говори и један занимљив историјски запис.
Године 1910., лист „Мали журнал“ објавио је фотографију Рибнице уз натпис:
„Рибница – српска ваздушна бања.“
Овај податак показује да Рибница тада није била само локално познато излетиште, већ место које је имало шири значај у причи о развоју ваздушних бања и планинског туризма у Србији.
У времену када су ваздушне бање биле важан део здравственог и туристичког развоја, Златибор је управо кроз оваква места почео да гради репутацију планине погодне за дужи боравак.
Од првих гостију који су у Рибницу долазили због чистог ваздуха прошло је више од једног века.
Златибор се у међувремену значајно променио. Развили су се путеви, смештајни капацитети, угоститељство и бројни садржаји који данас чине туристичку понуду планине.
Ипак, основна вредност због које је Рибница привлачила прве госте и даље је ту.
Природа, мир, свеж планински ваздух и простор за шетњу и данас су разлог због којег се људи упућују ка овом делу Златибора.
Рибница зато није само још једно место на мапи Златибора. Њена историја подсећа на време када је природа била један од најважнијих разлога за долазак на планину и када се тек стварао концепт Златибора као дестинације за одмор и опоравак.
Од неколико дрвених кућа подигнутих крајем 19. века до савременог Златибора прошао је дуг пут. А Рибница је остала један од простора који сведоче о његовим најранијим туристичким почецима.
Фото: Сава Милаков
Oвде вас на једном месту очекују подаци из јавне управе и водича за туристе. Сајт обједињује Управни део и Доживите Златибор.
