Одлуком чајетинске скупштине основано је ново предузеће за прераду и паковање меса. Оно ће на неки начин наследити стару индустрију меса, једну од првих у Србији која је имала лиценцу за извоз меса у Европску унију, чије објекте је општина купила.
Петар Јевремовић провео је 42 године у чајетинској индустрији меса и једини је радник који је био ту и пре и после приватизације. Ускоро одлази у пензију и истиче жаљење због тога што је његово предузеће у прошлости дошло у позицију мењања неколико власника, стечаја и минималне производње.
„Књажевац и ми имали смо једини извозне кланице за Европску унију. Било је више од 300 запослених, посао је био на неки начин породични. Моја мајка је ту радила, после ње ја… Али, нисмо имали много среће са приватизацијом“, каже Петар.
Изузев коришћења пушнице за сушење меса остатак постојења, које обухвата 14.000 квадратних метара пословног простора и три хектара земљишта, неупотребљен је више година. Из општине истичу да је већина машина и даље у функцији и да је превасходно неопходно извршити реконструкцију крова.
„План је да се покрене најпре делимична производња, пре свега производња конзерви, на основу уговора са војском. У перспективи ту би био агро-бизнис центар који би, осим индустрије меса, обухватио и сушаре за воће и поврће и хладњаче за складиштење свежег воћа“, каже председник чајетинске скупштине, Арсен Ђурић.
Примарни циљ општине је обезбедити сигуран пласман производа и прихватљиву цену откупа за локалне пљопривреднике. Мештани Чајетине начелно подржавају идеју о обнови индустрије меса, али имају недоумице око исплативости подухвата.
„Питање је колико је ту улагања потребно и да ли је то исплативо. А да ли би такав објекат требао да постоји – свакако да“, каже једна мештанка Чајетине.
„Мислим да је то добра идеја, да се запосле људи, омладина пре свега, ко хоће да ради“, каже један мештанин.
С обзиром на то да су се околности значајно промениле у последњих двадесетак година претпоставља се шта би могли бити највећи изазови.
„Проблем јесте количина живе стоке на овом подручју, али ниједна кланица не постоји у близини. Тако да би ова фирма пружала и могућност услужног клања, уз своје примарне делатности прераде меса“, додаје Ђурић.
„Много омладине је у другим делатностима. Требаће време док се нови радници обуче“, сматра Петар.
Јевремовић сматра да су стари радници емотивно везани за предузеће у којем су провели деценије и не искључује могућност повратка неког од бивших запослених који су и даље радно способни и који би обучавали младе, уколико ситуација буде озбиљно постављена.
Извор вести: Златиборске вести/Зоом Ужице
Oвде вас на једном месту очекују подаци из јавне управе и водича за туристе. Сајт обједињује Управни део и Доживите Златибор.
