Еколошко-спелеолошко удружење „Велес” већ неколико година истражује подземље Златибора. Овогодишње активности усмерене су на село Раковица, у оквиру пројекта „Раковица – село пећина”, који суфинансира Општина Чајетина.
Последња теренска акција, почетком октобра, донела је нова сазнања о јамама Цура и Цурица, поновљена мерења Јамине и наставак чишћења Голубињака. Откривена је и до сада неевидентирана Пећина Заоглина, између Чиготе и Раковице.
О резултатима истраживања, изазовима спелеологије и могућностима развоја нових туристичких атракција разговарали смо са Гораном Дујковићем из удружења „Велес”, који се истраживањем златиборског подземља бави од 2015. године.
Цура је раније била евидентирана под бројем 125, док је Цурица пронађена током теренских истраживања, на свега двадесетак метара удаљености. Називе су им дали чланови нашег удружења.
У почетку смо претпостављали да су повезане, али смо утврдили да су то два засебна спелеолошка објекта.
Током последње акције Цуру смо измерили до дубине од 46 метара. На тој дубини канали се сужавају, али се настављају даље. Посебно је занимљиво што се на око 35 метара налази полица која заклања поглед и ствара утисак да се јама завршава.
Обе јаме имају потенцијал да постану најдубље на Златибору, а можда и у западној Србији. Већи потенцијал има Цурица, али су потребна додатна истраживања и прецизна мерења.
Реч је о технички и физички захтевним објектима у које могу да улазе искључиво обучени спелеолози са одговарајућом опремом.
Цурица је посебно опасна јер би особа која случајно упадне у њен отвор могла да падне око 50 метара. Током последње акције једног члана екипе погодио је камен који се одбијао о зидове јаме. Срећом, задобио је лакшу повреду.
За наставак истраживања биће потребна додатна опрема и обука, а посебну пажњу посветићемо безбедности и пружању прве помоћи у спелеолошким објектима.
Јамина као потенцијална туристичка атракција
Јамина је највећи спелеолошки објекат у Раковици. Има улазну вертикалу високу 49 метара и канале дуже од 600 метара. Истраживали су је бројни спелеолошки тимови, а наша последња мерења потврдила су квалитет ранијих истраживања.
Општини Чајетина предложићемо да се око импресивног улаза уреде видиковци и безбедна стаза за посетиоце. Ако техничке могућности дозволе, занимљиво решење могао би да буде и мост са стакленим подом преко вертикале.
Сматрамо да би овакав садржај могао да постане јединствена туристичка атракција, али је неопходно претходно проценити безбедност и техничке могућности.
Голубињак је годинама служио као место за одлагање отпада. Налази се у селу Раковица, између два пута, а у појединим деловима достиже дубину од 16, односно 25 метара. Име је добио по голубовима који се у њему гнезде.
Очистили смо простор око јаме и њене зидове, али се на дну налази више од 30 кубних метара отпада – од грађевинског шута и акумулатора до органског отпада.
Током акције извлачили смо пластичне флаше, док ће за потпуно чишћење вероватно бити потребна тешка механизација. Нагомилани отпад представља опасност и отежава безбедан боравак у јами.
Ипак, постоји и позитиван помак. Од када је Општина Чајетина поставила контејнер за смеће у селу, нисмо приметили ново одлагање отпада у Голубињак.
Наша искуства показују да подземље Златибора још није у потпуности истражено. Готово сваке године проналазимо нове објекте. У Стублу смо 2022. године открили Јанковића пећину, а у Јабланици 2024. године Надину бездан и Јаму без имена.
Током последње акције претраживали смо стрм и шумовит терен од Чиготе према Раковици. Успели смо да прегледамо тек четвртину планираног подручја, али смо пронашли пећину на стенском одсеку изнад корита потока Заоглина и назвали је Пећина Заоглина.
Због кречњачког састава терена верујемо да ово подручје има велики спелеолошки потенцијал и планирамо да наставимо истраживања.
Због великих количина снега и падавина, током првих акција у фебруару и априлу затекли смо много воде у подземним објектима. После летњих суша, међутим, током последње две акције готово да није било воде.
Посебно нас је изненадило стање у Јамини, где постоји стални водени ток. Током последња два месеца нисмо забележили проток, осим мањих количина воде на појединим местима.
Она помажу да боље упознамо природно богатство Златибора, али и да разумемо колико је важно заштитити подземне воде. Јама испуњена отпадом може представљати ризик за околину и воду коју људи користе.
Зато је очување пећина и јама важно не само због њихове природне вредности већ и због заштите животне средине.
Један од занимљивијих објеката је Увор на Очкој гори. На основу досадашњих истраживања претпостављамо да он и Звекара, на путу према Чајетини, чине јединствен пећински систем. Пронашли смо и блатњав излаз у самој Чајетини за који верујемо да би могао бити део тог система.
То тек треба детаљно истражити и доказати. Било би занимљиво да се потврди да се кроз подземне канале може ући на Очкој гори, а изаћи готово у центру Чајетине.
Планирамо и наставак истраживања јама Цура и Цурица, у зависности од временских услова и могућности екипе. Безбедност спелеолога остаје приоритет, посебно на надморској висини од око 1.100 метара, где снег, одрони и леденице могу додатно отежати рад.
Комплетни резултати биће обједињени у завршном елаборату, који ће садржати мерења, фотографску документацију и предлоге за евентуално уређење нових туристичких локалитета. Достављање Општини Чајетина планирано је до краја године.
Oвде вас на једном месту очекују подаци из јавне управе и водича за туристе. Сајт обједињује Управни део и Доживите Златибор.
