Златиборска област издваја се међу подручјима Србије по очекиваном трајању живота. Према подацима Републичког завода за статистику, очекивани животни век у овом крају износи 75 година за мушкарце и 79,8 година за жене, односно у просеку око 77,4 године.
Још упечатљивији податак објављен у детаљним таблицама морталитета РЗС-а показује да је у периоду 2021–2023. управо Златиборска област имала најдуже очекивано трајање живота међу областима у Србији – 76,5 година.
Подаци поново скрећу пажњу на западну Србију и начин живота који се често повезује са природним окружењем, више кретања и другачијим ритмом свакодневице.
Када се говори о дуговечности, пажњу јавности често привлаче светске „плаве зоне“ – подручја позната по великом броју људи који доживљавају дубоку старост. Златиборска област, наравно, није званично проглашена плавом зоном, али статистички подаци о очекиваном трајању живота свакако је издвајају.
Разлози због којих се у одређеном крају живи дуже не могу се свести на један фактор. На животни век утичу генетика, здравствена заштита, материјални и социјални услови, образовање, исхрана, физичка активност и животне навике.
Ипак, начин живота који је традиционално присутан у многим деловима Златиборског краја тешко је занемарити.
Планинска средина подстиче кретање, боравак на отвореном и активнији живот. Златибор се налази на просечној надморској висини од око 1.000 метара, а његове климатске карактеристике и ваздушне струје разлог су због којег се деценијама описује као ваздушна бања. На планини се бележи и готово 2.000 сати сунчевог сјаја годишње.
Живот на Златибору и у околним селима традиционално је подразумевао много више свакодневног кретања него што је то случај у савременим градским срединама.
Шетња до суседног села, рад у дворишту или на имању, брига о стоци, рад у природи и свакодневне обавезе на отвореном део су живота који је генерацијама подразумевао физичку активност без посебног планирања.
Данас се тај начин живота делимично променио, али потреба за кретањем и боравком у природи остала је једна од карактеристика Златибора. Планина располаже бројним пешачким и бициклистичким стазама, спортским теренима и садржајима за активан одмор, због чега је привлачна и рекреативцима и професионалним спортистима.
Још један елемент који се често повезује са животом старијих становника златиборског краја јесте традиционална исхрана.
Домаћи производи, млеко и млечни производи, месо, поврће, воће и намирнице произведене у сопственом домаћинству вековима су чинили основу исхране становништва овог подручја. Наравно, савремена истраживања не дозвољавају да се дуговечност припише само одређеној врсти хране, али квалитет и разноврсност исхране свакако представљају један од важних елемената здравог начина живота.
Ту је и нешто што се не може лако измерити статистиком – блискост са породицом, комшијама и локалном заједницом.
У многим златиборским селима и данас постоји снажан осећај припадности заједници. Разговор са комшијом, окупљање породице, заједнички рад и дружење део су свакодневице који може допринети осећају сигурности и задовољства.
Није случајно што се Златибор више од једног века развија и као место за одмор, опоравак и здравствени туризам. Његова умерена клима, надморска висина, карактеристичне ваздушне струје и природно окружење учинили су га препознатљивим као дестинацију за боравак у природи и активан одмор.
Ипак, важно је нагласити да дуговечност није последица само географије.
Чињеница да Златиборска област има висок очекивани животни век не значи да сам боравак на планини гарантује дужи живот. На здравље и животни век утиче читав низ фактора, од наследних особина и здравствене заштите до животних навика, исхране, физичке активности и социоекономских услова.
Зато приче о дуговечним становницима златиборског краја можда најбоље треба посматрати као спој различитих елемената: умерености, кретања, боравка у природи, традиционалне исхране, уређеног живота и снажних међуљудских односа.
Можда управо у томе и јесте део одговора на питање које се намеће када погледамо статистику: Да ли се на Златибору дуже живи зато што је живот другачији – или је живот другачији управо зато што је Златибор одувек био место за живот у складу са природом?
Једно је сигурно – статистика Златиборску област сврстава међу крајеве Србије у којима се живи најдуже. А можда је тајна, као и много пута до сада, скривена у једноставним стварима: више времена у природи, више кретања, домаћа храна, мање журбе и више времена за људе.
Фото: Сава Милаков
Oвде вас на једном месту очекују подаци из јавне управе и водича за туристе. Сајт обједињује Управни део и Доживите Златибор.
