Златиборски систем управљања отпадом представљен као пример добре праксе

Стандардизован систем управљања отпадом, трансформација КЈП „Златибор“, примарна селекција, едукација грађана и изазови које доноси велики број туриста биле су неке од тема студијске посете представника општина Бујановац и Сремски Карловци, Сталне конференције градова и општина (СКГО) и САЛАР Интернатионал Златибору.

Студијска посета представља наставак сарадње започете кроз претходни пројекат подржан од стране Владе Шведске, у оквиру којег Чајетина своја искуства, решења и примере добре праксе преноси другим локалним самоуправама.

Учесници су, заједно са представницима Општине Чајетина и КЈП „Златибор“, обишли систем управљања отпадом на терену и упознали се са решењима која се примењују на Златибору – од примарне селекције отпада у домаћинствима и рециклажних острва, до поступања са грађевинским отпадом и сарадње са привредним субјектима.

Представљена су и искуства у трансформацији јавног комуналног предузећа, развоју рециклажног дворишта, увођењу новог тарифног система и урбаног компостирања, уз посебан осврт на значај локалне подршке, јасне визије и континуиране едукације грађана.

Чајетина искуства преноси другим локалним самоуправама

Председник Општине Чајетина Милан Стаматовић истакао је значај политичке подршке и дугорочне посвећености променама, наводећи да је развој општине у великој мери заснован на искуствима скандинавских земаља, пре свега Шведске и Норвешке.

„Користили смо искуства скандинавских земаља. Имали смо срећу да нашу стратегију развоја радимо са норвешким институтом НИВА који нам је помогао да ту стратегију развоја реализујемо и да се преоријентишемо на масовни туризам. Ми смо повлачили много средстава из европских фондова и све што видите је захваљујући тим добрим искуствима, као и нашим добрим службеницима и директорима који су то прихватили и кренули у целу причу“, рекао је Стаматовић.

Он је додао да је развој туризма утицао на развој целе општине, док размена искустава са другим локалним самоуправама може допринети даљем унапређењу њиховог функционисања.

Говорећи о развоју Чајетине, Стаматовић је истакао да је општина у претходном периоду значајно унапредила своју економску позицију, при чему је развој туризма на Златибору био један од важних покретача.

Од комуналног предузећа до развијеног система

КЈП „Златибор“ данас обавља низ комуналних делатности – управља комуналним отпадом, одржава јавне површине, управља јавним паркиралиштима, пијацом и гробљима, изводи грађевинске радове, одржава улице и путеве и брине о јавној расвети.

О процесу трансформације предузећа и изазовима који су пратили његов развој говорио је директор КЈП „Златибор“ Срђан Пантовић.

Као посебно значајан период издвојио је период од 2015. године, када је почело интензивније јачање техничких и људских капацитета. Возни парк предузећа данас броји 105 возила, док је 40 година рада КЈП „Златибор“ обележено и отварањем нове пословне зграде површине 9.600 квадратних метара.

Пантовић је током студијске посете најавио и нове пројекте који би требало да додатно унапреде систем управљања отпадом и комуналну инфраструктуру.

Међу њима су управљање зеленим отпадом у пет региона, као наставак пројекта „О-ДВА-ЈА-МО“, санација дела депоније „Брегови“ уз изградњу санитарне каде, увођење примарне селекције отпада на сеоском подручју, изградња асфалтне базе капацитета 50 тона на сат, централне компостане и постројења за третман грађевинског отпада.

Најављени су и опремање и пуштање у рад јавне гараже са 132 паркинг места, као и изградња градског гробља на Златибору.

Примарна селекција и рециклажа као важан део система

Руководилац Службе за комуналне послове КЈП „Златибор“ Вера Благојевић представила је начин управљања отпадом и издвојила кључне елементе система – примарну селекцију, рециклажно двориште, рециклажна острва, управљање биоотпадом и посебним токовима отпада, као и континуирану едукацију становништва.

Посебан изазов за Чајетину представља сезонско оптерећење комуналног система, које је знатно веће од оптерећења које би се могло очекивати само на основу броја становника. Због тога је било потребно систем прилагодити стварним потребама територије, посебно током периода највеће туристичке посећености.

Благојевић је истакла да је рециклажно двориште важан наредни корак у развоју система, али да пријем отпада представља тек почетак процеса. Сваки ток отпада захтева евиденцију, одговарајуће услове привременог складиштења и јасно дефинисан даљи пут.

Циљ је да што већи део отпада добије одговарајући локални третман или припрему за даљу предају, пре него што се разматра његово одлагање.

Едукација грађана део је система управљања отпадом

Сарадница за односе са јавношћу КЈП „Златибор“ Драгана Росић представила је начин комуникације предузећа са грађанима, туристима и привредницима, са посебним нагласком на едукацију.

Како је истакнуто, промена система управљања отпадом не зависи само од инфраструктуре, већ и од промене навика корисника. Због тога су међу важним корацима издвојени едукација запослених, ширење знања кроз јавни сектор, студијске посете, пројекат „О-ДВА-ЈА-МО“, разговори са корисницима на терену, едукација деце предшколског и школског узраста, обука запослених у хотелима, као и континуирана комуникација са јавношћу.

Промоција тема везаних за управљање отпадом спроводи се и кроз манифестације и друге јавне догађаје.

Учесници обишли комуналну инфраструктуру

Током студијске посете учесници су обишли просторије КЈП „Златибор“, будуће рециклажно двориште, рециклажно острво у центру Златибора и постројење за прераду отпадних вода.

Представљени су и системи геореференцирања посуда на терену и надзора прикупљања отпада, са циљем ефикаснијег праћења комуналних услуга.

Стечена искуства требало би да послуже као основа за проналажење решења која Бујановац и Сремски Карловци могу да прилагоде сопственим локалним условима и потребама.

Саветница за заштиту животне средине Општине Бујановац и локална координаторка плана за управљање отпадом Снежана Милошевић оценила је да је посета Златибору била значајна управо због могућности да се решења сагледају непосредно на терену.

„Ми смо импресионирани свим овим што смо видели. Ово је изузетан пример добре праксе који ћемо покушати да имплементирамо у наш локални план управљања отпадом који почиње са реализацијом од наредне године. Видели смо колико је важна едукација становништва и посвећеност целог тима“, рекла је Милошевић.

Студијска посета организована је у оквиру пројекта „Одрживе и инклузивне услуге на локалном нивоу“, који финансира Влада Шведске.

Размена искустава између локалних самоуправа представља прилику да се већ примењена решења сагледају из другог угла, али и да се искуства Чајетине прилагоде потребама других средина. За Златибор и Чајетину, овакви сусрети истовремено представљају прилику да се представи досадашњи развој комуналног система и најаве наредни кораци у његовом унапређењу.

26

Добро дошли на званичан сајт Златибора!

Oвде вас на једном месту очекују подаци из јавне управе и водича за туристе. Сајт обједињује Управни део и Доживите Златибор.