Данас је Палисад једно од препознатљивих насеља Златибора. Њиме пролазе гости на путу ка бројним садржајима планине, окружени хотелима, апартманима, ресторанима и шумом. Ипак, простор који данас познајемо као део развијеног туристичког центра има слојевиту прошлост у којој се смењују развој туризма, изградња вила и летњиковаца, ратна разарања и послератна обнова.
Један од најзанимљивијих периода у историји Палисада почиње између два светска рата, када овај простор постаје део све интензивнијег развоја туризма на Златибору.
Развој Палисада био је повезан са ширим развојем Златибора као туристичке дестинације. Након што је крајем 19. и почетком 20. века почело организованије долазак гостију, Златибор се постепено развијао из простора намењеног сточарству и боравку на планини у познато место за одмор и опоравак.
Између два светска рата туризам се убрзано развијао на неколико локалитета, међу којима су били Краљева Вода, Палисад, Око и Рибница. На Палисаду су се градили ресторани, бунгалови, виле и летњиковци, а простор је посебно привлачио имућније Београђане. Званични туристички извори наводе да су своје виле на овом подручју градили имућни београдски адвокати, лекари, инжењери и други припадници тадашњег градског слоја.
До средине тридесетих година Палисад је већ имао неколико угоститељских објеката и све више приватних вила. Године 1936. изграђен је ресторан Слобода са мањим депадансом, а простор је постепено испуњаван зиданим вилама и дрвеним летњиковцима.
Међу објектима који су настали у том периоду посебно место заузима вила Александра Павловића, адвоката из Београда пореклом из Горњег Милановца. Вила је изграђена 1937. године и данас представља једно од заштићених културних добара на Златибору. После Другог светског рата била је конфискована и касније позната као „Титова вила“.
Тако је Палисад већ пре Другог светског рата имао сасвим другачији карактер од онога који је имао неколико деценија раније. Постајао је простор одмора, летовања и боравка у природи, са вилама и угоститељским објектима који су сведочили о тадашњем развоју Златибора.
Али тај развој прекинуо је рат.
Током Другог светског рата многи златиборски туристички објекти претрпели су оштећења и разарања, а живот на планини добио је потпуно другачији ток. Палисад је, због свог положаја, добио и војни значај.
У лето 1944. године простор Златибора постао је поприште борби између јединица Народноослободилачке војске Југославије и различитих формација које су држале овај простор.
Посебно тешке борбе за ослобођење златиборског краја од бугарских окупационих јединица вођене су управо на Палисаду и у широј околини од 24. до 27. августа 1944. године. У знак сећања на те догађаје на Палисаду је касније подигнуто спомен-обележје.
Историјски записи наводе да је утврђени рејон Палисада бранило око 1.200 бугарских војника, док су напад извели делови Прве, Треће и Тринаесте пролетерске бригаде, уз подршку минобацача и брдских топова.
Напад није одмах довео до слома одбране. Борбе су настављене наредних дана, укључујући ноћ између 25. и 26. августа, када су делови Прве и Тринаесте бригаде поново напали Палисад, борбе су се водиле око утврђених положаја и објеката у самом насељу.
Дана 27. августа 1944. године, бугарска посада, након што је добила појачање, повукла се према Ужицу. Један од извора наводи и да је том приликом Палисад био запаљен.
Библиотека „Знаци“, која објављује историјску грађу и сећања учесника Народноослободилачког рата, бележи да су после четвородневних борби јединице Прве пролетерске дивизије заузеле Палисад и одбациле непријатељске снаге према Ужицу.
Догађаји из августа 1944. означили су крај једне од последњих великих борби за ослобођење овог дела Златибора, али су иза себе оставили простор који је рат тешко променио.
Послератне године донеле су обнову и нови развој планине. Златибор је постепено почео да добија изглед модерног туристичког центра, а развој туризма добио је нови замах нарочито од шездесетих година.
У том периоду настаје и један од објеката који ће обележити савремени Палисад. Хотел „Палисад“ изграђен је 1964. године, на узвишењу изнад језера у тадашњим Партизанским Водама.
Од тада се туристичка инфраструктура Златибора убрзано ширила. Насеље које је између два светска рата било познато по вилама и летњиковцима постајало је део све развијенијег туристичког центра.
Данас је тешко замислити да су се на простору којим пролазимо између хотела, апартмана, ресторана и шуме пре више од осам деценија водиле борбе.
Управо због тога Палисад није само још један део савременог Златибора. Његова прича показује колико се једно место може променити кроз неколико генерација — од простора пашњака и првих туристичких објеката, преко вила и летњиковаца, до ратног утврђења, а затим поново до једног од познатих туристичких делова Златибора.
Данас се на Палисаду налази спомен-обележје посвећено борбама за ослобођење златиборског краја. Подигао га је Савез бораца општине Чајетина у знак сећања на догађаје из августа 1944. године.
За пролазника, овај споменик можда делује као само још један део пејзажа. Међутим, његова локација подсећа да се историја Златибора не налази само у музејима и књигама.
Она је и на местима којима свакодневно пролазимо.
На Палисаду се тако, у само неколико минута шетње или вожње, могу „читати“ различити слојеви историје овог простора: развој туризма између два светска рата, виле и летњиковци тог времена, ратне године и борбе 1944, послератна обнова и развој савременог туристичког центра.
Зато је прича о Палисаду много више од приче о једном насељу.
То је прича о томе како се Златибор мењао и како су се кроз више од једног века мењали људи, потребе и улога овог простора, док су трагови претходних времена остајали део пејзажа који данас познајемо.
Oвде вас на једном месту очекују подаци из јавне управе и водича за туристе. Сајт обједињује Управни део и Доживите Златибор.
